"Kad mi je dosadno, odem na Afanov profil na Facebooku i više mi nije dosadno."
"Vidjela sam ti objavu na 'Afan-Blogu'."
"Brale, hvala ti na onim linkovima danas, bruku stvari nisam znao."
Rečenice poput ove tri gornje su me ponukale da počnem razmišljati o pisanju bloga. Koncept bih vam teško mogao opisati, ali mislim da ćete ga moći shvatiti nakon prvih desetak članaka. Oni koji su pratili moj profil na Facebooku i koji su svakodnevno imali pred sobom makar jedan članak znaju o čemu govorim.
Znanje je najveće imanje, na stranu sve materijalno. To ću vam pokušati pokazati.
Bez Boga, prije svega, a onda bez mog Životnog Saputnika ne bih znao ovo što znam. Bogu se zahvaljujem što mi je tu. To je moja Velida Abazović.
Hvala svima koji su makar jednom rečenicom učestvovali u pokretanju Afanovog Bloga, a Velidi Mašić na imenu.
Uživajte u čitanju i nek je Mir s vama!
Samo da poželim dobrodošlicu, i dam savjet da promjeniš pozadinu. Previše je napadna za fokusiranje i čitanje postova. Sretno!
OdgovoriIzbrišiSelam brate,samo jedno pitanje imao si negdje savjete vezano za racunare i programe,konkretno me interesuje za skidanje passworda preko usb-a.puno hvala
OdgovoriIzbriši