Ibn Redžeb komentirao je vrijednost posta u ljetnom periodu u 'Lata'if al-Ma'arif' (str. 272-273) “…Ibadet koji se mnogostruku nagrađuje kada vlada vrućina jeste post, a to je zbog žeđi koju postač osjeća u podnevnoj vrućini.” Zbog ovoga je Muaz ibn Džabel žalio na svojoj samrtnoj postelji kako neće više nikada osjetiti žeđ, kao što su osjećali prvi muslimani.
 |
| ...k'o duša |
Prenosi se da je Ebu Bekr r.a postio ljeti, a nije posti zimi, a Omer r.a. je na samrti savjetovao svog sina Abdullaha kako da postigne osobine vjernika, a prvo je naveo post kad vlada vrućina.
Al-Kasim ibn Muhammed prenosi da je Aiša r.a. postila pri najvećoj vrućini i kad su je upitali zbog čega to radi, odgovorila je da želi iskoristiti dane prije svoje smrti. Takođe neke od žena ashaba su odabirale najtopliji dan i postile ga govoreći: ” Kada nešto nije skupo, svi bi kupili.” misleći pri tom da su spremne činiti nešto što samo nekolicina može, bez obzira koliko to teško bilo, a to je dokaz uzvišenih težnji koje su ove žene gajile.
Ebu Musa al- Ašari je bio u čamcu i čuo je nekoga kako poziva:” O putnici, ustanite!” Ponovio je to tri puta, pa je Ebu Musa rekao:”Pa kako da ustanemo? Zar ne vidiš gdje se nalazimo? Kako da ustanemo?” Pa mu je glas odgovorio: ” Reći ću ti šta je Allah Sebi propisao: ko god ožedni zbog Allaha na vrelom danu, ima pravo kod Allaha da ugasi žeđ na Dan Proživljenja.” Nakon toga Ebu Musa je birao dan koji je bio tako vreo , da se neko mogao kuhati od vrućine, i postio bi taj dan.
Ka’b r.a. prenosu da je je Uzvišeni Allah rekao Musi a.s.: “Učinio sam sebi obaveznim da, onome ko ožedni zbog Mene, ugasim žeđ na Danu Proživljenja.”
I drugi kažu da je zapisano u Tevratu: “Blago onima koji ogladne strepeći od Dana Proživljenja kad će njihova glad biti utažena i blago onima koji ožedne strepeći od Dana Proživljenja kada će njihova žeđ biti ugašena.”
Al-Hasan kaže: ”Džennetska Hurija će govoriti Allahovom evliji , koji će ležati na obali rijeke meda u Džennetu, dodajući mu čašu najslađeg pića i pitaće ga: ” Znaš li kada me je Allah učinio tvojom ženom? Ugledao te je jednoga ljetnog dana dok si bio žedan na podnevnoj žegi i pozvao je svoje Meleke i rekao im:”Pogledajte ovog mog roba. Ostavio je svoju ženu i zadovoljstva i hranu i piće zbog svoje želje za onim što sam mu pripremio. Budite svjedoci da sam mu oprostio.” I tog dana On ti je oprostio i oženio te sa mnom.”
Kad je Amir bin ‘Abd Kajs došao iz Basre u Šam, Muavija ga je upitao šta mu je potrebno. Odbio je da traži bilo šta i samo mu je rekao : “ Sve što mi treba je da vratiš vrućinu Basre da bi mi to post učinilo malo težim, jer previše je lahko postiti u tvojoj zemlji.”
I Al- Hadždžadž je putovao od Mekke do Medine. Izvadio je svoj ručak i pozvao beduina da jede s njim, a beduin je rekao :” Pozvao me Neko ko je bolji od tebe i ja sam prihvatio Njegov poziv.” On je pitao:” Ko je to?” Beduin je odgovorio:”Allah me pozvao da postim i ja sam postio.” Al-Hadždžadž je upitao: “Na ovako vrelom danu?” Beduin je odgovorio :” Da. Ja postim bojeći se jednog najvrelijeg Dana.” Al-Hadždžadž je rekao: ” Pa jedi danas, a posti sutra. ” Čovjek je odgovorio: ” Jedino ako mi možeš garantovati da ću biti živ i sutra.” Al-Hadždžadž je odgovorio: “ To nije u mojim rukama.” A beduin mu reče: ” Pa kako od mene možeš tražiti da učinim to danas, a budućnost nije u tvojim rukama?”
I ibn Omer r.a. je pošao na put sa nekim svojim drugovima i sreli su pastira koga su pozvali da jede s njima. On im reče:”Ja postim,” ibn Omer r.a. reče:” Zar postiš po ovoj vrućini, čuvajući ovce po ovim brdima?” Pastir mu odgovori:” Koristim dane života koji su mi ostali,” ibn Omer bio je oduševljen ovim odgovorom i reče mu : ”Možeš li nam prodati jednu ovcu? Nahranićemo te njenim mesom za iftar i također ćemo je dobro platiti?” Pastir mu reče:”Ovce nisu moje. Pripadaju mome gazdi.” Ibn Omer mu reče. “Pa šta bi tvoj gazda ako bi mu rekao da je ovcu pojeo vuk?” Pastir podiže prst ka nebu i reče:”A gdje je Allah?!” Ibn Omer je uporno ponavljao ovu rečenicu koju je čuo od pastira i kad je stigao u grad otišao je mladićevom gazdi i otkupio i njega i njegove ovce. Nakon toga je oslobodio mladića i poklonio mu sve ovce.
I Ruh bin Zinba' je jednom putovao između Mekke i Medine po veoma vrelom danu. Pastir koji je živio u planinama mu je prišao i Ruh ga pozva:” O pastiru, dođi, jedi sa mnom.” Pastir mu reče:” Ja postim.” Ruh odgovori:” Postiš po ovoj vrućini?”Pastir mu odgovori:”Zar da pustim da moji dani uzalud prolaze?” Pa Ruh reče: ”Zaista si ti mudro koristio svoje vrijeme, o pastiru, dok je Ruh svoje protraćio uzalud.”
I Ibn Omer je postio nafile dok se ne bi skoro onesvijestio, ali zbog toga nije prekidao svoj post. I imam Ahmed bi postio do iznemoglosti i tad bi poljevao vodom svoje lice. Pitali su ga o postu po posebno vrelim danima i on je odgovorio: ”Nema ništa loše u tome da se nakvasi ručnik i iscijedi po licu kako bi se se rashladili.”
I Poslanik sallallahu alejhi ve selem bi se polijevao vodom po glavi kada bi postio.
Ebu ed – Derda bi rekao: ” Posti vrelim danima strepeći od Dana Proživljenja i klanjaj dva rekjata namaza u tmini noći strepeći od tame kabura.”
U dva “sahiha” se takođe prenosi da je rekao :”Kad smo bili sa Allahovim Poslanikom sallallahu alejhi ve selem na jednom od njegovih putovanja po veoma vrućem danu, da bi čovjek pokrivao rukama svoju glavu zbog žestoke vrućine , i niko nije postio, izuzev Allahovog Poslanika sallallahu alejhi ve sellem i 'Abdullaha ibn Ravahaha. U Muslimovoj predaju još stoji : ” To je bilo tokom mjeseca ramazana.”
Onima koji zbog Allaha budu postili po vrućini i budu stpljivi, uprkos svojoj žeđi, Allah je pripremio posebna vrata među svim džennetskim vratima. To su vrata Rejjan i ko god kroz njih prođe biće napojen i ko bude napojen kada uđe na ta vrata više nikad ožedniti neće. A kad postači uđu na ta vrata, ona će biti za njima zaključana za one koje poslije dođu i niko osim njih na ta vrata neće ući…
Nema komentara:
Objavi komentar